"Nema razvoja na obradi tuđeg otpada"
„Izlazim iz auta i odmah me zapljusne neprijatan miris, krećem da se hvatam za lice, osećam pečenje po koži. Okrećem se prema mojoj sestri i vidim da ona trči prema prodavnici. Stajala sam nekoliko sekundi još napolju, kreće koža po rukama da pecka i svrbi. Onako zblanuta, nisam mogla da verujem šta se dešava”.
Ovako Teodora Gavran, analitičarka životne sredine i članica Ekološkog društva “Belorepan” ilustruje kako zagađenje vazduha deluje na ljude u Perlezu, selu nadomak Zrenjanina. Situacija koju opisuje dešava se, po njenim rečima, posle 21h, oko 300 metara od fabrike “Feitiansuye doo” Perlez, koja se bavi preradom, odnosno spaljivanjem plastike.
Teodora Gavran je nakon pretnji koje su joj upućivane zbog aktivnog učestvovanja u borbi protiv zagađenja bila godinu dana u inostranstvu. Po povratku saznaje da je ova epizoda koju je doživela uobičajena pojava u selu, da se dešava “nekoliko puta nedeljno, uglavnom uveče, posle 21h” i da su meštani “navikli” na to.
“Iz dimnjaka ide standarno crni dim”, nastavlja ona i dodaje da ne poziva inspekciju, jer to “često probudi gnev meštana” prema njoj.
“Zrenjaninska samuprava svaki put kada pozovem, umesto inspektora za zaštitu životne sredine pošalje komunalnu policiju. Neko upraviteljima iz Kine dojavi da pogase šta god radili, a komunalna policija provoza se kroz selo i svakom ko je zapalio i listić ispred kuće kažu da je Teodora zvala inspekciju i naplate kaznu. Meštani ni krivi ni dužni plaćaju štetu koju su kineski investitori napravili, u fond koji se i ne koristi za samu zaštitu”, priča Teodora Gavran.
PROČITAJTE JOŠ: NA ŠTA ĆE LIČITI ZRENJANINSKI VAZDUH KADA LINGLONG POČNE SA PROIZVODNJOM?
Ona kaže da više nema smisla obraćati se bilo kome od nadležnih. “Oni ne mogu da pomognu jer pripadaju nekome, ne znaju jer su postavljeni da figuriraju. Nema smisla obraćati se ljudima koji misle da je u redu da Kinezi na 100 metara od oranica napolju melju plastiku i ‘oprašuju’ zemlju sa koje se svi hranimo. I onda se pitamo zašto se naši proizvodi u regionu povlače sa tržišta?!”, ističe.
Ova kineska investicija je od samog početka rada pre tri godine predmet rasprave u selu jer meštani nisu imali informaciju o tome kako tretman plastike utiče na zagađenje životne sredine i zdravlje ljudi. Oni su se pre dve i po godine žalili na nesenosan smrad koji se nakon početka rada fabrike širio selom. Fabika je, nakon prve reportaže VOICE-a, samo nakratko bila zatvorena. Drugih reakcija institucija koje bi detaljno trebalo da ispitaju zagađenje nije bilo. Već problematično odlaganje plastičnog otpada po selu i njivama i/ili njegovo spaljivanje pogoršalo je proširenje skladišnog kapaciteta i povećanje godišnjeg tretmana otpadne plastike koji je planiran na 10.000 tona. Pored toga, meštanima Ulice Nikole Tesle je sada zbog fizičkih barijera onemogućeno da se, zbog potrebe proširenja fabrike, slobodno kreću ulicom.
Tri peticije na koje nema odgovora
Više od 120 meštana, nakon protesta građana i okruglog stola koji su organizovani u junu 2021, potpisuje peticiju u kojoj traže da se Mesna zajednica Perlez uključi u rešavanje problema zagađenja i informiše građane o potencijalnim ekološkim problemima koje bi mogao da prouzrokuje rad fabrike. Oni tada traže i da se uključe u zajednički rad sa Mesnom zajednicom na pronalasku rešenja za ovaj zdravstveno-ekološki problem.
Kako na ovu peticiju nije bilo odgovora, građani se samoorganizuju i istražuju situaciju u kojoj su se našli. Potom se 2022. godine obraćaju gradonačelniku Zrenjanina Simu Salapuri. Navode da su im stručnjaci kazali da postojeća Studija procene uticaja na životnu sredinu “nije obuhvatila sve relevantne aspekte zagađenja životne sredine i hemikalije u procesu termičkog tretmana otpadne plastike, koji mogu biti opasni po zdravlje građana Perleza”.
PROČITAJTE JOŠ: VOICE U PERLEZU: OD SMRADA IZ FABRIKE NE MOŽE SE DISATI
Oni se pozivaju na nalaze studije “Widespread chemical contamination of recycled plastic pellets globally” iz 2021. i objašnjavaju da su “dovedeni u zabludu, te da se ekonomska korist neće ostvariti na račun narušavanja kvaliteta životne sredine i ruženja lepote sela”. Ovoga puta, oni traže i da se obustavi rad fabrike.
Autori te studije imaju iskustva mreže više od 600 organizacija koje se bave štetnim uticajem toksičnih hemikalija na ljudsko zdravlje i životnu sredinu u 120 zemalja sveta. U pomenutoj studiji bave se analizom uzoraka 24 postrojenja iz 23 zemlje. Plastika iz Srbije koju su analizirali je u vrhu po količini štetnih materija koje sadrži. Njihov zaključak je da prerada plastike za posledicu ima toksično dejstvo na ljude. Naglašavaju da još uvek ne postoji svest ljudi o štetnom uticaju toksičnih materija iz plastike na ljudsko zdravlje, koje “uključuju rak; dijabetes; uticaj na bubrege, jetru i štitnu žlezdu; metaboličke poremećaje; uticaj na neurološki sistem; upale; promene u muškom i ženskom reproduktivnom razvoju; neplodnost; i uticaj na buduće generacije”.
Poslednju peticiju Perležani prosleđuju letos Odeljenju za urbanizam Gradske uprave grada Zrenjanina. Ovoga puta sa primedbama na Nacrt plana generalne regulacije naseljenog mesta Perlez. Stanovnici Ulice Nikola Tesla i okolnih ulica praktično su ostali bez dela ulice koja je zatvorena fabričkom ogradom i nemoguće je proći. Oni “mole da se planom predvidi nesmetani prolaz građanima i poljoprivrednoj mehanizaciji Ulicom Nikole Tesle celom dužinom. Prolaz je blokiran postavljanjem neprohodne radne zone između brojeva 38 i 42 na levoj i 25A i 33 na desnoj strani ulice”.
„Šalju mi policijske inspektore na svaku reč rečenu u javnom prostoru“
Ni na jednu od ove tri peticije nije bilo adekvatnog odgovora nadležnih bez obzira na to što su ih potpisali stanovnici cele ulice ili više od 120 meštana sela.
Teodora Gavran podseća na sastanak na koji je održan, kako kaže, tik pred izbore 2022. na poziv gradonačelnika, koji je želeo da bude medijator u razgovorima između meštana i kineskog investitora.
“Obećano nam je postavljanje mernog mesta za kontrolu kvaliteta vazduha, što fabrika svakako mora da ima, kako bi izveštaje mogla da šalje Agenciji za zaštitu životne sredine, koja bi trebalo da obaveštava građane o aerozagađenju. Mi i dalje nismo, i posle dve godine, dobili obećano. Na sastanku je aludirano od strane predstavnika lokalne samouprave (kabinet gradonačelnika, da budem precizna) da mi nismo stručnjaci, da smo neuki Perležani”, navela je naša sagovornica.
Da aktivizam i borba za zdrav vazduh može da donese i problem i zastrašivanja, potvrđuje i ona. Kaže da ne zna zašto. “Ne znam zašto mi šalju policijske inspektore na svaku reč rečenu u javnom prostoru. Ne znam zašto me predsednik Omladinskog kluba Perlez, koji je član Saveta Mesne zajednice, naziva ‘ustaškom kurvom, koja pod hitno treba da ide odakle je došla’ po društvenim mrežama, ne znam zašto je SNS u Perlezu išao do te granice da je morao da kupi i udruženja koja su učestvovala i u organizovanju akcija protiv zagađivača, i ne znam koji je motiv ljudi da pređu na drugu stranu. Ali, znam da se u Perlezu takođe odigrava simptomatika jednog nasilnog režima, gde zagađivač, nasilnik, doušnik sve može, gde se naš novac rasipa na neke eko česme, dok nam je voda iz vodovoda lako zapaljiva supstanca”, ogorčena je Teodora Gavran.
„Nema razvoja na obradi tuđeg otpada“
Jedino na sta su nadležni reagovali je veće okupljanje ljudi, ali nema volje da se problemi rešavaju, nego se samo puštaju lažne informacije i optužbe za politizaciju od strane političara, zamenjuju se teze i skreće pažnja sa teme, kaže dr Ilija Batas Bjelić, koji se – verujući u prednost života na selu – iz Beograda preselio sa svojom porodicom u Perlez. Sada svoja profesionalna znanja i iskustva iz oblasti inženjerstva, energetike i ekologije, koje je stekao radom na domaćim i međunarodnim projektima, koristi kako bi poboljšao uslove života i zdravlja meštana Perleza.
Po njegovim rečima, dovođenje prljave industrije u vojvođanska sela je vraćanje unazad.
“Zapošljavanje ljudi na preradi uvezenog otpada iz EU, koji je zabranjen u EU, jeste strategija kojom se Srbija vraća 100 godina unazad, u vreme neznanja kada je covek ‘napredovao’ tako što je uništavao gradove i sela, trovao vodu, vazduh, zemlju i na kraju samog sebe i svoju decu, samo zarad nekakvih prihoda. To danas nije teško, vi imate koliko hoćete mesta na svetu gde se ne poštuje ljudski zivot, zdravlje i životna sredina. Međutim, to nije dozvoljeno Ustavom naše zemlje. Ovo nije zemlja koja će se razvijati na obradi tuđeg otpada”, kaže za VOICE dr Batas Bjelić.
On dodaje i da su Perležani, kao građani, dostavili svoje primedbe na Urbanistički plan nadajući se da će interes “nas građana ove ulice – da imamo ulicu, prevladati bilo koji interes. Međutim, dobili smo negativan odgovor. Ne samo to, nego je i deo ulice koji je bio pregrađen u katastru bio u javnom vlasništvu izmenama dodeljen fabrici. Umesto da mi kao građani dobijemo nešto, to je dobila fabrika koja je i dalje protivno našem Ustavu ovde”, navodi naš sagovornik.
Tema zdravlja je u Perlezu tabu tema, kaže dr Batas Bjelić i dodaje da “jedino Teodora o tome priča jer je građanima rečeno da o tome ne pričaju”.
Od 100 obećanih, svega 9 radnika
Sagovornici VOICE-a kažu da fabrika nema ni ekonomsko opravdanje, jer je po planu iz 2021. fabrika trebalo da zaposli 100 radnika. Sada ih ima samo devet.
“Nadam se da posle ove tri peticije koje smo potpisali i koje nisu usvojene, da će doći neka druga gradska administracija koja će moći da shvati koji je to problem i sa kakvim se problemima mi u jednom selu u Vojvodini suočavamo, samo zato što je neko negde nekome potpisao, obećao ili želeo da zaposli devet ljudi. Vi ovde imate devet ljudi koji prima platu a nas 29 u ovoj ulici ili 199 snosimo troškove takvog prljavog razvoja. Taj princip treba da bude što dalje od ove zemlje. S obzirom na to da Srbija treba da postane članica EU, ovakvoj vrsti razvoja i ‘napretka’ nema mesta ovde u Vojvodini i u Srbiji”, jasan je dr Batas Bjelić.
Prema njegovim rečima, Perležani su jedino uspeli da kroz svoj marš kroz institucije da izraze svoje nezadovoljstvo.
„Sama činjenica da je fabrika tu postavljena je negacija znanja, iskustva, pravilnika, zdrave logilke EU i njihovog zakonodavstva u oblasti zaštite životne sredine. Što ne sme da se radi, što je zakonom zabranjeno u EU. To je dozvoljeno da se radi u Srbiji samo zato što nije članica EU. Onoga dana kad postanemo članica EU, to neće smeti da se radi”, podseća dr Ilija Batas Bjelić.
Ivana Gordić Perc (VOICE)
